E, zdravo, narode moj, vaša Abronoša opet tu! Danas je sreda, a napolju je tako tužno i sivo da bi i veseli patuljak zaplakao! Kiša ne prestaje, a u Učionici je tiše nego u biblioteci pored spavaće sobe!
Profa Sinovac? Nestao ko da ga je kiša oprala! Možda je otišao da traži sunce na nekom egzotičnom mestu – a ostavio nas da gledamo kako voda curi niz prozor! A možda se samo sakrio u fioku da ne bi morao da objašnjava zašto je sve ovako… beživotno!
A naši učenici? Danas su tihi i smrknuti – ko da su pojeli sve kišne gliste sa parkinga! Nema žurbe, nema spletki – samo zujanje fluorescentnih sijalica i šapat vetra kroz procepe!
I šta da vam kažem – odoh da potražim neku radost! Možda da napravim čaj i gledam kišu – jer čak i najtužniji dan može biti lep ako ga doživiš sa šalom! A Profu ćemo naći – verovatno se klizi na svom klizalištu i broji kapljice!
Drž’te se, ljubim, ljubim – vaša Abronoša!
Do sledećeg abera, neka vam kiša donese samo sveže ideje!
