E, zdravo, narode moj, vaša Abronoša opet tu! Evo ga opet ponedeljak – a u Učionici je toliko depresivno da sam odlučila da pokrenem inicijativu za podizanje biste! Da, biste našeg dragog Voćka – da nas nežno gleda njegovim okicama s ulaza u Učionicu! Ah, kako nas je Voćko veslao! Kakva su to bila vremena – ako i nije bilo posla, on bi izmislio neku intrigu i svi bi se poubijali oko nje! Ma opšti, lepi haos!
A danas? Tiha, tmurna, beživotna dosada! Čak ni crveni kmeri ne raspravljaju – verovatno su potajno spakovali torbe! Jer imaju bre neki lokalni izbori na više lokala – i izgleda da naši svi čoporativno idu da predaju u Svetom Aranđelu! Šuška se da će tamo da nam prebace celo odeljenje – a kako krenulo, nije ni čudo! Ko će ostati ovde? Možda samo ja i tetkica – da čuvamo praznu zgradu i Voćkovu bistu!
I šta da vam kažem – ovog jutra sam poranila na posao da nešto ispitam! Šta će to biti? To ćete saznati u narednom periodu! Jer Abronoša ne odaje sve odjednom – volim da pravim napetost! Možda ću naći planove za selidbu! Ili tajne sastanke iza zatvorenih vrata! Ili bar da čujem gde su sakrili kafu!
Al’ jedno je sigurno – dok se ne podigne ta bista, ja ću biti tu da pišem! Čak i ako nas ostane samo troje, biće priča! Jer gde ima Abronoše, ima i tračeva – makar bili i o tome ko je poslednji ugasio svetlo!
Drž’te se, ljubim, ljubim – vaša Abronoša!
Do sledećeg abera, neka vam sećanje na haos bude toplije od ove depresivne dosade!
