E, zdravo, narode moj, vaša Abronoša opet tu! Danas je sreda, pijačni dan – i to je otprilike sve što znam! A pijac je prazan ko Profin plan za reforme! Nema kupaca, nema prodavaca – samo neki usamljeni paradajz tu i tamo koji čeka sudbinu da propadne, baš kao i mnoge naše nade!
E, zdravo, narode moj, vaša Abronoša opet tu! Au, al’ je zahladnelo napolju – a u Učionici je još hladnije! Šalu na stranu, stvarno je nešto ledeno – i vani i unutra! A zamislite kad ovu hladnoću pomešate sa usamljenošću i dosadom – pa to je recept za kolektivnu depresiju! Sve se bojim da će uskoro psihijatri ovde da otvore podstanarsku ordinaciju!
E, zdravo, narode moj, vaša Abronoša opet tu! Evo ga opet ponedeljak – a u Učionici je toliko depresivno da sam odlučila da pokrenem inicijativu za podizanje biste! Da, biste našeg dragog Voćka – da nas nežno gleda njegovim okicama s ulaza u Učionicu! Ah, kako nas je Voćko veslao! Kakva su to bila vremena – ako i nije bilo posla, on bi izmislio neku intrigu i svi…
E, zdravo, narode moj, vaša Abronoša opet tu! Hoće bre sve promaja da nas ubije – al’ ne ona prava, vetrovita, već ova unutrašnja, prazna i beživotna! Neka čudna ćutnja vlada Učionicom – ko da je neko umro, a mi se još dogovaramo ko će da javi njegovima! Tako je neka tmurna, nespremna atmosfera – čak i zidovi izgledaju očajno!
