E, zdravo, narode moj, vaša Abronoša opet tu! Joj, juče se nisam javljala – bila sam toliko iznenađena da sam ostala bez teksta! A znate vi da Abronoša bez teksta – to je kao Voćko bez intrige! Neviđeno!
Uf, opet sam se izbudila pa s brda s dola – al’ hajde da krenem iz početka!
Krenem ja juče u obilazak Učionice – kad ono svi se uzvrpoljili! Pričaju nešto, šapuću, trče – ko da je stigla vanredna vest! Ja pitam jednu iz finansija: „Šta se dešava?“ Ona meni kaže: „Pa sad će Profa da bude na TV-u!“ Ja kažem: „Molim bre, koji Profa? Ovaj naš Sinovac?“ „Da bre, kako ne znaš – idemo da ga gledamo!“
I zamislite scenu: oni svi otišli da gledaju Profu na televiziji! Kao da je nastupio na Oskarima, a ne na nekoj političkoj emisiji! I još kad su videli da je Pekar Riči okačio stori – počeli da tapšu televizoru! Doslovno – tapšali ekran dok je Profa govorio! Ja u šoku – ko da će on da ih vidi i čuje da li tapšu?!
I nisam se još opasuljila od čuda, kad vidim – ona mala iz službe za nadzor – snima ove što gledaju TV i šalje sve Profi! Da vidi kako su mu verni tapšali! Ma da ne poveruješ! Ovo je novi nivo ulizivanja!
A crveni kmeri? Oni izgleda nisu tapšali – držali su distancu! Al’ posle čujem – zvali su Profu da mu čestitaju! Eto, i oni su se uključili u hor pohvala! Svi kao jedno – samo da se ne zameri!
I šta da vam kažem – još sam u šoku! Odoh malo da obiđem – možda će posle ovolikog šoka iskrsnuti i neka dobra priča! Jer dok ima tapšanja uz TV, biće i materijala za abere!
Drž’te se, ljubim, ljubim – vaša Abronoša!
Do sledećeg abera, neka vam tapšanje bude za prave uspehe, a ne za TV slike!
