E, zdravo, narode moj, vaša Abronoša opet tu! Nisam se javila danima – iz prostog razloga – imamo ubicu među nama! Ako se pitate koji je to ubica – e, pa ne znam ni ja sama! Samo znam da je ta ubica, ustvari – DOSADA! Ubi nas, bre! 😄
Pokušala sam i štrajk glađu – i ništa! Strašno! Učionica je toliko mirna i prazna da čujete kako prašina pada! Čak i tetkica je prestala da briše – jer nema šta da se briše – sve je već propalo od dosade! 😄
Profa Sinovac? Nestao je ko da ga nije ni bilo! Možda je i on pao žrtva ubice dosade – pa sad leži negde u kabinetu i gleda u tavanicu! A crveni kmeri? Oni su postali toliko tihi da ih i kamere ne primećuju! 😄
A najgore od svega – ni moja vlaška magija ne pomaže! Popio je Profa onaj čaj – al’ umesto da postane veseliji – postao je još tihnji! Možda sam pomešala sastojke! Umesto ljute papričice stavila sam papriku baburu – i umesto meda, stavila sam pokvareni med – pa sad Profa neće da izađe iz kabineta da mu neko ne bi zagadio i sendvič! 😄
I šta da vam kažem – ubica je među nama i zove se dosada! Ne zna se ko je sledeći na redu! Možda će tetkica prva da padne – jer ona se već tri dana ne budi iz fotelje! Možda će neki od učenika da padne – jer već mesec dana nisu dobili nikakav zadatak! 😄
Al’ ne damo se! Pokušaću sad nešto drugo – možda štrajk spavanjem? Ako me ubica dosada uhvati – bar da spavam! 😄
Drž’te se, ljubim, ljubim – vaša Abronoša (još uvek živa, al’ jedva)!
*Do sledećeg abera, neka vam dosada bude samo prolazno stanje, a ne večni životni partner! *
