E, zdravo, narode moj, vaša Abronoša opet tu! Prošli su nam prvomajski praznici – i evo nas, opet u istom! Još jedan ponedeljak tu je, a sve je isto – kao da smo zaključali Učionicu pre praznika, a ključ bacili u reku! 😄
Čak i Profe nema – što me, iskreno, niti čudi niti smeta! Valjda je i on shvatio da odmara duže nego što radi! Možda je otišao na proslavu 1. maja kod crvenih kmera – da vidi kako oni organizuju roštilj bez mesa! Ili se sakrio na pijaci – jer tamo se uvek nešto dešava, makar i prodaja pokvarenog paradajza! 😄
A ovi naši učenici? Danas su tužniji nego pre praznika! Verovatno su shvatili da su potrošili sve pare na roštilj – a plate nisu stigle! Pa sad sede i gledaju u prazne novčanike – i pitaju se kako će do sledeće plate! 😄
Tetkica juče slavila 3. maj – popila malo više – pa danas ne briše, ona drma glavom! Kaže da joj je neko stavio rotaciju u kafu – al’ mi znamo da je ona popila malo više od kafe! 😄
I šta da vam kažem – praznici prošli, a dosada ostala! Ništa se nije promenilo – samo su nam razmišljanja postala malo tužnija! Al’ ne damo se! Dok ima ponedeljaka, biće i priča – makar to bila i priča o tome kako nam je dosadno!
Drž’te se, ljubim, ljubim – vaša Abronoša!
*Do sledećeg abera, neka vam prvomajski duh ostane u srcu, a ne samo u flaši! *
