E, zdravo, narode moj, vaša Abronoša opet tu! Došao nam je novi ponedeljak, malo se razvedrilo napolju – al’ u Učionici je i dalje sumorno! Kao da je neko pokupio sve boje i ostavio samo sive nijanse! Čak i tetkica danas briše bez žara – ko da polira očaj umesto poda!
A gde je Profa Sinovac? Ma negde u svojoj magli! Verovatno je zaboravio kako izgleda sunce pa se skrio od svetlosti! A ovi naši učenici? Oni sede i gledaju u prazno – ko da čekaju da im neko donese smisao na tacni!
I šta da vam kažem – ništa se ne dešava, a opet se sve dešava! Tišina je toliko glasna da se čuje i kako paučina šušti! A crveni kmeri? Oni su se sakrili u svoj crveni svet – verovatno planiraju kako da ofarbaju i ovu sumornu atmosferu!
Al’ hej, neću da padam u očaj! Uzela sam svetiljku – makar metaforičku – i idem da tražim tračak nade! Možda ću naći zalutali osmeh na nekom licu! Ili procepani papir sa zanimljivim beleškama! Ili bar da čujem da je neko popio kafu sa mlekom!
Jer, znate, čak i u sumornom ponedeljku ima nešto što vredi otkriti! Ako ništa drugo, bar možemo da se nasmejemo sopstvenoj dosadi!
Drž’te se, ljubim, ljubim – vaša Abronoša!
Do sledećeg abera, neka vam svetiljka uvek osvetli put do sledećeg skandala!
