E, zdravo, narode moj, vaša Abronoša opet tu! Četvrtak je – a meni je ponestalo inspiracije! Znam, znam – i Abronoši se to dešava – ali retko! 😄
Al’ šta ću kad je u Učionici sve isto ko pre prošlog četvrtka, i pre onog pre njega? Profa Sinovac – čekamo ga ko proleće u Srbiji – stalno najavljuju, al’ nikako da stigne! A kad stigne – onako uleti na minut, pogleda nas s visine i kaže: „Sutra ćemo ozbiljnije“ – i sutra ga nema opet! 😄
Crveni kmeri? Oni su se ulegali u fotelje – tako udobno da ih i tetkica može da briše u snu! I kad neko prođe, progovore nešto o jedinstvu i slozi – al’ tako mirno i monotono da čovek ne zna da li sluša politički program ili neku knjigu za umirenje! 😄
Đaci? Ničega ih nije briga – jedu grickalice u učionici i čekaju da se desi nešto – makar i požar! Kažu: „Bilo bi zanimljivije da gledamo plamen nego ovu prazninu“! 😄
Tetkica juče zaspala na stolici za vreme službe. Četiri sata niko nije ni primetio da spava – tolika nam je zanimljivost da je i šnjanje postalo naša svakodnevna dramska predstava! 😄
I šta da vam kažem – ponestalo je inspiracije jer je ponestalo svega drugog! Al’ nećemo odustajati! Dokle ima tišine, biće i oka koje to posmatra! A dokle ima Abronoše, biće i teksta! Makar pisala i o tetkicinom hrkanju! 😄
Drž’te se, ljubim, ljubim – vaša Abronoša (i dalje hrabra, iako siva)!
*Do sledećeg abera, neka vam inspiracija dođe tamo gde je i čist vazduh – niotkuda – al’ bar da se nasmejemo! *
